ЛеЗ 0012510 СРБИ ВАН СРБИЈЕ. Данас, ми ван матице, у 159 држава света имамо око 4 милиона Срба, који су емигрирали, ако гледамо генетски (оних који немају наше држављанство) има нас око 20 милиона (од сеоба…). Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА Да ли неко размишља о стратегији њиховог повратка у матицу… по мени и то је једна од кључних тема која вапи за дијалогом. И то је један вид стратегије… они су нама у матици преко потребни, поготову сада… а верујем да смо потребни и ми њима. Мислим да је јасно да су Срби у расејању највећа капитална инвестиција Србије. Данас у просеку у Србију од дијаспоре улази годишње око 5 милијарди евра (као инвестиције, помоћ родбини…). / ЛеЗ 0012510 СРБИ ВАН СРБИЈЕ

ПРЕТПЛАТА - веома повољна на дигитална издања Сазвежђа З

ПРЕТПЛАТА - веома повољна на дигитална издања Сазвежђа З
Пакет важи од лета 2017 - до 30. јуна 2018.

понедељак, 20. јун 2016.

ШОДЕР

Снага Исидориног духа / М. А. К. | 20. јун 2016. 07:35 | Од данас у продаји изабрана дела најумније српкиње, у издању “Новости”. Први наслов нове едиције “Златни Срби”, посвећене нашим писцима
НИКАДА у животу нисам доживео сусрет са таквом проницљивошћу ума и живошћу духа какву је имала Исидора у својој седамдесет осмој години, када сам је упознао, записао је Владета Јеротић у својим сећањима на жену која је оставила најдубљи траг у српској књижевности. На непроцењиву вредност њеног опуса, подсетиће и ново издање њених изабраних дела, које је од данас у продаји, а објавила га је наша кућа, под покровитељством Министарства културе и информисања.
Књига у којој су сабрана три њена значајна дела - роман “Ђакон Богородичине цркве”, приповетке “Кроника паланачког гробља” и путопис “Писма из Норвешке”, прва је у новој едицији Компаније “Новости” - “Златни Срби”, која ће представити најзначајније домаће писце и њихова дела.
Присећајући се књижевнице која се до данашњих дана сматра најумнијом Српкињом, Јеротић, тада млади лекар, описује: “Знала је тачно цене младом грашку на пијаци, ко је и где објавио последњу филозофску студију о Спинози, као и о скорашњим успесима Јехудија Мењухина или Жан-Луја Бароа. Гневом младог човека сипала је варнице на последњи број једног нашег књижевног часописа, у којем је погрешно одштампано име Огиста Конта у једном њеном чланку поводом Првог маја.”
Том ширином духа и знања, снагом талента и интелекта, трајно је задужила нашу прозу и есејистику. Њена “Писма из Норвешке” сматрају се најлепшим путописом насталим на српском језику. Исидора, која је била велики путник у једном интервјуу открила је да се, по препоруци оца Данила, за сваки пут, па и овај по Норвешкој, темељно припремала:
- Кад сам требала да идем у Италију, он ми је рекао да морам годину дана пре тога да учим јер ћу се тамо сусрести са двадесет векова. И да ми није довољно што знам италијански - испричала је књижевница. - Ја сам учила не једну него две године: шта сам год нашла читала сам, учила сам књижевност, уметност, географију, историју. Тако сам о Италији више знала од кустоса што су ме водили. И за Норвешку сам се спремала, само мање него за Италију, јер о Норвешкој има мање да се учи. Тамо може да се путује са знањем енглеског и немачког. Али сам ја, као и сви људи који знају више језика, после три дана читала новине, а после три месеца романе на норвешком.
Писма из Норвешке”, уз “Ђакона Богородичине цркве” и “Кронику паланачког гробља”, могу од данас да се купе у четири “Кутка Новости”, у књижарама “Делфи” и “Вулкан”, као и на продајним местима “Мој киоск”, по цени од 990 динара.

ДРАГУЉИ МИСЛИ
ДРЖЕЋИ за руку тада младог песника и лекара Миодрага Павловића, 5. априла 1958, на самртној постељи у болници “Драгиша Мишовић”, Исидора Секулић је, опраштајући се од живота, изговорила чувену реченицу: “Читаво моје дело је шака шодера бачена у велику рупу наше некултуре”.
И ова књига део је покушаја да се драгуљи Исидориних мисли сачувају за будућа поколења.
Снага Исидориног духа

уторак, 05. април 2016.

ПИСМО МИОДРАГУ ПАВЛОВИЋУ / Исидора Секулић

                                                                                   16. маја 1955.

Драги Павловићу, сваки дан вас се сетим, а месецима вам не пишем! - Кад сте кренули у кампању - по хладну и кишовиту времену, сећам се - било ми је као да су вас у Сибир потерали. Мислила сам тада много о шаторима од ветра и од крпа, али нисам писала. Запазила сам то и раније у себи и у свом животу : кад ме нешто присно весели или жалости, грицка унутра неуморно, ћути ми се. И према књижевности имам исти став: више волим ћутати него, пишући, говорити. Ако пријатељ и културни човек наиђе у посету, и разговор узме правац неке проблематике, говорим и живо и доста, некада и сувише; али све у свему: самац сам и ћуталица сам по уроћеноме и по стеченоме. Тако ме примте : са ћошковима и сечицама.

(...)

Били сте по Србији, кажете. Шта сте осетили, наслутили? Или можда видели, чули, стварно искусили? И каква је земља, трава, дрвеће? Какви су обичаји, весеља, муке. Је ли свет много или мало жив? Има ли по селима неких промена?...  Судије причају страшне ствари: праве криминале секса? Французи би се могли снабдевати материјалом за романе?
Требало би драмска дела писати, чини ми се. Театар је непосредно моћна уметност. .. Задубите се у кулисе живота по паланкама и селима, по бањама, баш и у војсци - и окушајте се на тешкој драми, историјској или друштвеној...

        (Преузето из књ. Радована Поповића, Исидорина бројаница. – 3. Допуњено и проширено изд. – Београд: Службени гласник, 2009, стр. 298)

четвртак, 07. јануар 2016.

БОЖИЋНИ дукати ове године извлачиће се из две чеснице


БОЖИЋНИ дукати ове године извлачиће се из две чеснице на традиционалној манифестацији 7. јануара на Тргу републике, најављено је из Уније пекара Србије. Поред оне уобичајене, коју исти мајстори припремају већ 25. пут заредом, ове године посетиоцима ће бити изломљена и највећа погача, пречника 2,5 метара и тешка око 170 килограма, дело руку пекара из Гроцке.
- Ово је прва година да ће се поред оне традиционалне ломити још једна погача - објашњава Горан Пралица, председник Уније пекара Србије. - Три дуката биће утиснута у чесницу, која се већ четврт века припрема за ову манифестацију, и она су дар предузећа "Веселиновић" из Шапца.
Стари рецепт и искусне руке мајстора из пекара "Мајо", "Тримчевић" и "Никодиноски", постараће се да чесница од 50 килограма састављена од 500 делова и ове године усрећи троје малишана. Припрема погаче почеће на Бадњи дан и трајаће четири сата, а потом још два сата печења у пећи на дрва.
- Припрема божичне чеснице је породично наслеђе, још од мог прадеде, а ја ћу је ове године по десети пут замесити за своје суграђане - прича Марко Драгићевић из пекаре "Мајо". - Људи се сваке године распитују где су стављени дукати, да ли су они заиста у погачи. Свако од тројице пекара стави по један негде у средину, па коме западну.
Мајстори пекаре "Ас" из Гроцке ове године обориће рекорд у величини припремљене божићне чеснице. Њену припрему почеће на Божић, око четири сата ујутру.
- Још не знам колико ће дуката имати, али биће издељена на 1.800 делова - објашњава Драган Станковић, власник пекаре "Ас". - Величину чеснице диктирао је и начин њеног транспорта до центра града, али све је уклопљено и највећа погача ће на Божић безбедно стићи до наших суграђана. 
КУПУЈУ И ДОМАЋИЦЕ
Пекара "Мајо" сигурна је адреса на коју се многе суграђанке упућују и за наручивање божићне погаче.
- Све више суграђана донесе новац, дукате, дреново дрвце или пшеницу и наручује чеснице за божићну трпезу. Изненађујуће је да то углавном нису младе домаћице, већ старије муштерије, које се навикле да купују код нас - објашњава Марко Драгићевић, власник пекаре "Мајо".

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"