уторак, 5. април 2016.

ПИСМО МИОДРАГУ ПАВЛОВИЋУ / Исидора Секулић

                                                                                   16. маја 1955.

Драги Павловићу, сваки дан вас се сетим, а месецима вам не пишем! - Кад сте кренули у кампању - по хладну и кишовиту времену, сећам се - било ми је као да су вас у Сибир потерали. Мислила сам тада много о шаторима од ветра и од крпа, али нисам писала. Запазила сам то и раније у себи и у свом животу : кад ме нешто присно весели или жалости, грицка унутра неуморно, ћути ми се. И према књижевности имам исти став: више волим ћутати него, пишући, говорити. Ако пријатељ и културни човек наиђе у посету, и разговор узме правац неке проблематике, говорим и живо и доста, некада и сувише; али све у свему: самац сам и ћуталица сам по уроћеноме и по стеченоме. Тако ме примте : са ћошковима и сечицама.

(...)

Били сте по Србији, кажете. Шта сте осетили, наслутили? Или можда видели, чули, стварно искусили? И каква је земља, трава, дрвеће? Какви су обичаји, весеља, муке. Је ли свет много или мало жив? Има ли по селима неких промена?...  Судије причају страшне ствари: праве криминале секса? Французи би се могли снабдевати материјалом за романе?
Требало би драмска дела писати, чини ми се. Театар је непосредно моћна уметност. .. Задубите се у кулисе живота по паланкама и селима, по бањама, баш и у војсци - и окушајте се на тешкој драми, историјској или друштвеној...

        (Преузето из књ. Радована Поповића, Исидорина бројаница. – 3. Допуњено и проширено изд. – Београд: Службени гласник, 2009, стр. 298)

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ШОДЕР

ШОДЕР
"Читаво моје дело је шака шодера бачена у велике рупе наше некултуре..." (Исидора Секулић у писму Миодрагу Павловићу)