ТЕСТАМЕНТ ГЛУМЦА ПАВЛА ВУЈИСИЋА
Међутим, његов тестамент (написан 6 година прије него што ће умрјети) је попут његових улога и карактера, истовремено тужан и урнебесно смјешан.
„Мирјани, жени ми, све што имам за случај да одапнем, остављам, с тијем да разумно распрода или отуђи имовину моју, односно своју, а ако не буде у стању да имовином располаже, да то само суд може урадит. Мирјана, ако после мене остане, има ме сахранити са свијем
адетима и честима цркве православне, са шест попова да се пред мојијем телом виде
и чују.
Сахранити ме
има у гробницу нашу, говор посмртни или слично да се чуо није. Овијех шест попова,
које за инат хоћу, да се оно што се око гроба ради, раде и шуте.
Нека у себи
пјевају. Пошто мније мријети, што бих и онако све ово писао, још да вас замолим
да ми никаква ни говора нити једне ријечи не проговори, јербо у гробу ћу се преврнути
и не само преврнути, већ и устати из гроба да га ноћу морим и да му, њему и свима,
колико их је на свијету, јебем матер“.
Разболио се
од канцера 1988. и након 3 месеца преминуо. По његовој жељи, није било ни говора
ни песме попова, нити је ико од колега био присутан. Супруга Мирјана се није више
удавала, а и данас чува његове ствари.
Нема коментара:
Постави коментар