ЛеЗ 0012510 СРБИ ВАН СРБИЈЕ. Данас, ми ван матице, у 159 држава света имамо око 4 милиона Срба, који су емигрирали, ако гледамо генетски (оних који немају наше држављанство) има нас око 20 милиона (од сеоба…). Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА Да ли неко размишља о стратегији њиховог повратка у матицу… по мени и то је једна од кључних тема која вапи за дијалогом. И то је један вид стратегије… они су нама у матици преко потребни, поготову сада… а верујем да смо потребни и ми њима. Мислим да је јасно да су Срби у расејању највећа капитална инвестиција Србије. Данас у просеку у Србију од дијаспоре улази годишње око 5 милијарди евра (као инвестиције, помоћ родбини…). / ЛеЗ 0012510 СРБИ ВАН СРБИЈЕ

ПРЕТПЛАТА - веома повољна на дигитална издања Сазвежђа З

ПРЕТПЛАТА - веома повољна на дигитална издања Сазвежђа З
Пакет важи од лета 2017 - до 30. јуна 2018.

петак, 19. фебруар 2021.

How M.A.P.P. Saved an Elephant - Shared by Inspiration Zimbabwe

петак, 12. фебруар 2021.

SLAVIJA INFO: Predrag Petkovic - Astrolog otkrio sta nas ceka u 2021 god...

 Један од коментара уз овај видео 
JA SAM PROGLEDAO - A VI? Pratimo ove avione smrti u selu imamo otvoreno nebo i odma ukapiram kad god ga isaraju sa otrovnim gasovima koji su nama seljacoma u celoj Srbiji i vocnjeke unistilii i sume su nam osusili i vazduh i useve i pasnjake i pijacu vodu su nam zagadili. Vidimo da se gasovi smrti po nebu rasire tada ih sunce zagreje i usred ziime toplo je krenulo leti sunce gasove usija i imamo strasne toplotne udare, dok nas uvek lazu da je vreo talas dosao. Pratimo kako gasovi krecu da zagrevaju vazduh i tada nam prave vestacke otrovne oblake izmad nasih glava i kada krene posle toplog nevreme oni nas lazu da su dosli oblaci sa severa . Kada se suncamo oni nas lazu da je sunce stetno sunce je zdravo ali gasovi toliko zrace da i lisce na drvecu izgori i zato vise nemamo miris jeseni tako da suncanje ispod gasova koji zrace izaziva rak koze rak dojke kao i mnoge mladeze i bradavice. Ko ne veruje neka snimi drvece kako se osusilo i tragovi otrova se vide na svim kolima i zimzeleno drvece ne postoji vise. To. je dokaz ako nas lazu za klimstske promene onda je i ovo lazna Pandemija. UZBUNA

ALEKSANDAR NOGO RASKOPAO TEMELJ CRNOG PLEMSTVA - Ova tajna porodica je s...

петак, 01. септембар 2017.

Švedski jezik napravljen tako što su seckane srpske reči

Švedska, obećana zemlja





I kao što su se 70ih i 80ih godina prošlog veka čitava sela selila u zemlje Centralne Evrope – Švajcarsku, Nemačku, Austriju, pa i Francusku, tako je sada gotovo nemoguće u Paraćinu sresti osobu koja ne poznaje nekog ili nije čula za nekog ko želi da ode u Švedsku. Često se ljudi koji odavde odlaze, u Švedskoj zapošljavaju u firmama čiji su vlasnici Srbi. Tamo komuniciraju na srpskom jeziku, i zapostavljaju švedski. Međutim, znanje švedskog jezika jedan je od preduslova za bolje snalaženje i veći uspeh u traženju posla.
Katarina Miljaković, Miloš Veljković i Miloš Mladenović ©RTV Kanal M oktobar, 2015.

Vlog 9 - Kako do posla u Svedskoj?

Stockholm, Švedska

Srbi u Švedskoj - Miodrag Todorov ,GETEBORG





Reportaža iz Geteborga u Švedskoj...kako je bilo nekad i kako je sada živeti i raditi u skandinaviji, naš sagovornik Slobo Trujić, pricao,jula 2012 Autor:Miodrag Todorov.novinar.

понедељак, 21. август 2017.

Неуспех и неправда су изазов / Белатукадруз


ОПЕТ ТО, МАЛО ДРУКЧИЈЕ

1.

У бољем је стању отпад, или неки
други запуштени простор, од мог радног стола.
Студен, хаос и одлагање су ту натрпали
свашта. Чачкалице и значке, делове јарбола,
потрошене батерије, спајалице, прах.
Али ја знам - тај неред је као палимпсест,
и испод тога постоје слојеви, страх,
испреплетен са амбицијом - дубља свест.
Касни жуђено пролеће, много касни!
Замрзнута је већ дуго добра подлога.
Хаос је нашао своје пристаништа.
Далеко је још до сређења, цветања глога.
Зимским сном медведа спава пристрасни
архитекта. Бог није затворио Чистилиште...


2.

Отпочео је Инвентар Складишта,
велики, потпуни - без краја.
Када? Беше ли то пре двадесет
година, или прошлог маја?

Пробијам се кроз Лавиринт,
кроз мрак. Од једног до другог бокса
пакла. На крају вијугавог ходника
мрачног, можда постоји Средиште
у коме нећу открити и савладати
чудовиште већ перфидног сводника?
Или заводника? Прашина је већ до колена.
Кроз њу се тешко иде, као кроз блато.
Вапаји се разлежу свуда занемарених,
као у густој магли распршено јато...

(Средином децембра 1995)

ФАБРИКА ЛУТАКА
(Предговор Стрпљењу)

1
(Дечија болест)

Тај кашаљ, што навире, као потајница,
убрзо понире у ноћ као клокот:
тишина, поново и поново,
повлачи тешки локот –
несаница и кошмар одшкрину тешка врата
која је судбина већ једном залупила.
Тај кашаљ диже на устанак ствари
и савест против свих наших трпила.

Тај кашаљ (дечији), као да је поручен
од директора Фабрике лутака – Групулекса?
Болест је поодмакла. И увелико, неразлучен,
узрок њен топи се попут кекса
у шољи чаја. Живот је скучен.
Тај кашаљ, тамо – у спаваћој соби – омекшава
о в д е олово, дијамант. Уметник је увучен
у смрзавање. Собе су као фрижидери. Кошава
дува ли, дува! Брија на суво врх нерава,
језа долази одозго, силази низ врат.
Голица пршљенове кичме, као влажна трава,
скупљајући, зачепљујући бубреге. Ко рат
опречних помисли – немирна савест.

Тај кашаљ, тамо, о в д е одјекује
као ехо грмљавине у кланцима. Тишином
шири се концентричних кругова. Ту је,
тај кашаљ – тамо, што се не стишава,
да опомене Оца или Дух, што је исто,
на пролазност славе која лишава
Душу просветљења, као Мефисто.
Толико има немара. Све је већи и већи
слој преко свега Последње прашине.

Јанус, Мефисто, Групулекс не сањају о срећи.
Они у мраку производе, не прогрес – аршине
по којима се гомила струготина, брда прашине.
Слепи мишеви, ђубриште, град, шљака, мрак,
крпе, паукови, каросерије, зарђале машине,
отпад : Епоха крпе. Проћелави Групулекс носи фрак
Доктора Фауста, директора познате фирме,
опсенарске. ФАБРИКА ЛУТАКА је радионица чини.
Тај кашаљ (тамо, у дечијој соби), овде је феномен.

Ко понор скрива одгонетку судбине у дубини.
Нешто се у мом животу завршило?
Нешто, као кашаљ, тек, започиње?
Неискорењиве, као пиревина,
стрепња и туга, као прво иње,
прекриле су досадашњи живот – сто,
откривши почетак и хиљаду других
почетака. Поклоњено ми је, Боже,
зар, све што, ма где, ма кад, изгубих?

Неуспех и неправда су изазов.
Тај кашаљ мачји није, ни дечији
више није. То је карика пукла,
хир кратковидих, ипак, нечији :
слика профитерских односа. Висинска скала.
Тај кашаљ већ одавно није оно
што се већ дуже време чини. Будала –
ма, све чешће, све више – монотоно –
безвољно чак хијерархију харамбаша, потура,
и хаос мрачних Складишта –
не проћелави Господин Групулекс,
већ његова ФАБРИКА ЛУТАКА (освојена пландишта).

Није га, дакле, поручио Господин Групулекс
(погрешна је полазна премиса).
Тај кашаљ – тамо – низ нерасветљених тренутака
покушава да, о в д е, судбином држи изблиза.
Тај кашаљ неће да поштеди ни Оца ни Сина,
ни брата, друга, пријатеља. Ни дете, ни фрак.
Ко мисао, тај кашаљ пробија кроз време,
кроз кости, ко рендгенски зрак. . .


2
(1994)

Где се стало? Може ли поглед
обухватити минуле месеце?
Колико је попушено дувана?
Колико изгубљених дана,
ноћи? Због чега? Где се накупило
више : у оклевању или у шпаркасама деце?
Прерано је сазрело грожђе – пре
од искуства – унутрашњег воћа.
Није ли била боља од залетања
и свих слабости – самоћа?

Шта то спутава Дух?
Шта то на тавану чангрља?
Неред? (Неред је ближе животу. )
Ред? Чежња за њим према гробљу срља.


(Крстовдан, уторак, 27. септембар 1994)

         = извор: из необјављених рукописа српских песника

DRAGOŠ KALAJIĆ MOMČILO SELIĆ pričaju 1993 na ovoj lepoj kaseti

Art fantazija gost Sonja Kalajić 30 jun 2015





Објављено је 01.07.2015.
Voditelj i autor emisije: Marina Stefanović
TV Art Kanal, Beograd 2015.

недеља, 20. август 2017.

Меша Селимовић о писању, рату, љубави... Mesa Selimovic





Селимовићево писмо САНУ

"Потичем из муслиманске породице из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика. Једнако поштујем своје поријекло и своје опредељење, јер сам везан за све оно што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом.
Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребе да доказујем. Знали су то, уосталом, они чланови Уређивачког одбора едиције "Српска књижевност у сто књига", који су такође чланови Српске академије наука и уметности и са мном су заједно у Одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић, Бошко Петровић.

Није, зато, случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности, са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним аутобиографским податком."

С поштовањем и захвалношћу, Меша Селимовић.

Lane Gutović-"Obicno vece"

Dragoš Kalajić - Kurciju Malaparteu (5. deo)

Dragoš Kalajić - Kurciju Malaparteu (4. deo)

Dragoš Kalajić - Kurciju Malaparteu (3. deo)

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"