Снага Исидориног духа / М. А. К. | 20. јун 2016. 07:35 | Од данас у продаји изабрана дела најумније српкиње, у издању “Новости”. Први наслов нове едиције “Златни Срби”, посвећене нашим писцима
Снага Исидориног духа
НИКАДА у животу нисам доживео сусрет са таквом проницљивошћу ума и живошћу духа какву је имала Исидора у својој седамдесет осмој години, када сам је упознао, записао је Владета Јеротић у својим сећањима на жену која је оставила најдубљи траг у српској књижевности. На непроцењиву вредност њеног опуса, подсетиће и ново издање њених изабраних дела, које је од данас у продаји, а објавила га је наша кућа, под покровитељством Министарства културе и информисања.
Књига у којој су сабрана три њена значајна дела - роман “Ђакон Богородичине цркве”, приповетке “Кроника паланачког гробља” и путопис “Писма из Норвешке”, прва је у новој едицији Компаније “Новости” - “Златни Срби”, која ће представити најзначајније домаће писце и њихова дела.
Присећајући се књижевнице која се до данашњих дана сматра најумнијом Српкињом, Јеротић, тада млади лекар, описује: “Знала је тачно цене младом грашку на пијаци, ко је и где објавио последњу филозофску студију о Спинози, као и о скорашњим успесима Јехудија Мењухина или Жан-Луја Бароа. Гневом младог човека сипала је варнице на последњи број једног нашег књижевног часописа, у којем је погрешно одштампано име Огиста Конта у једном њеном чланку поводом Првог маја.”
Том ширином духа и знања, снагом талента и интелекта, трајно је задужила нашу прозу и есејистику. Њена “Писма из Норвешке” сматрају се најлепшим путописом насталим на српском језику. Исидора, која је била велики путник у једном интервјуу открила је да се, по препоруци оца Данила, за сваки пут, па и овај по Норвешкој, темељно припремала:
- Кад сам требала да идем у Италију, он ми је рекао да морам годину дана пре тога да учим јер ћу се тамо сусрести са двадесет векова. И да ми није довољно што знам италијански - испричала је књижевница. - Ја сам учила не једну него две године: шта сам год нашла читала сам, учила сам књижевност, уметност, географију, историју. Тако сам о Италији више знала од кустоса што су ме водили. И за Норвешку сам се спремала, само мање него за Италију, јер о Норвешкој има мање да се учи. Тамо може да се путује са знањем енглеског и немачког. Али сам ја, као и сви људи који знају више језика, после три дана читала новине, а после три месеца романе на норвешком.
“Писма из Норвешке”, уз “Ђакона Богородичине цркве” и “Кронику паланачког гробља”, могу од данас да се купе у четири “Кутка Новости”, у књижарама “Делфи” и “Вулкан”, као и на продајним местима “Мој киоск”, по цени од 990 динара.
ДРАГУЉИ МИСЛИ
ДРЖЕЋИ за руку тада младог песника и лекара Миодрага Павловића, 5. априла 1958, на самртној постељи у болници “Драгиша Мишовић”, Исидора Секулић је, опраштајући се од живота, изговорила чувену реченицу: “Читаво моје дело је шака шодера бачена у велику рупу наше некултуре”.
И ова књига део је покушаја да се драгуљи Исидориних мисли сачувају за будућа поколења.