понедељак, 11. март 2013.

Tour en l’air или (Старци у шетњи) / Радивој Шајтинац



Ако видите нашег Гашу Соколовића, јавите


Изашли или испали
Из  куће,из собе у дну ходника

Безбедно удаљени и почаствовани од деце
с неколико зидова и неколико празнина
одвојени  од њих и  улице
ево их  под небом,грајом и дрворедом
једно поред другог

без дохваћених шака,пазуха
прстију,дланова и додира
одмакнути

сад су ван своје шкољке
без прашине,иконе и мушеме
музике с радија која се слива низ потамнели креч
не прикупља их не садржи
ћелијска опна друштва

поцепаних џепова,поруба и сећања
трпе отровно пенушање
живе која клија под непознатим притиском
увек с унуцима мерача и справама
на бескрајну отплату

свака рата светла,сваки знак,сваки миг
и пратећи рој
белих лептирића
из нагло осунчаних рукава
из крагне  прободене сунцем
свако своје
узносе бледа,каква друга, лица
тако главом ко кредом
пишу по  тамном диму,издувним
издисајима већ сталоженог преподнева

шта  чине ваздух и кораци
питај тло дишући и застајкујући
одакле ослонац одатле и сенка
нераздвојна имовина
све припада незавршеном узнемирењу
уз које се одвија
разговор са самим собом

раздвојила их је искидана  равнотежа
тротоар,шахтови,угушене жардињере
жути и бели обележени прелаз
новчић,упљувак,пикавац

тек тако се често извије кичма
понови корак,застане,прескочи
загледа или устукне
будна јавка нередовних спољних знакова

она
ни из чије замисли,метафоре и синтагме
повијена а светлоока,седокоса
мекокосна,
с ушима давно пробијеним
мекозлатним семенкама
и с два слична грумена у доњој вилици
задихано певушећа прогутаном
птицом-утопљеницом
која се колеба с   једним крилом у грлу
с другим  на врху плућа
баш тамо где је полица
где се редовно одлагало паперје,папирићи,псовке
и сваки прашак из несанице
мисли само о томе
како главом балансирати олакшалим торзом
на напуклој грани кука
како то,смањујемо се,смањујемо
а стопала све даља
причамо  само кад нас подсете ствари
и око нас тајац и стрв
ненаписана поглавља
залуд  те редовне цедуљице на окну
окренутом пустом и непроходном дворишту
олупине,труле саднице и цепанице
ко да прочита  наша бројила
гас,струја ,душа - нечитко

стићи њега испред
и његов мали облак дувана и онда
кашаљ, дуг и препознат
ко мердевине које вечно
следи  њено дневно –узнемирено
кобојаги ситно биће и гони га кроз ушну шкољку
право на живот,здравље Бога или
секирацију
сад кад се овако хода
кроз нагло светло и замишљање
не треба ни да су заједно

добро је, добро
што између њих
пролећу бициклисти,ђаци и ласте
што их не обавезује недозивајућа хитња
што се може заграбити
овим мрвама дохваћеним у џепу
одгонетати порекло,укус и трајање
дужи преглед распадања
без сујете и читања,лаванде и лектире

довде
довде само да смо били својевољни
неби нас тако отровала ни кућа
ни породица,ни наша ,ни Света

као да се издвојен у шантавом мумлању
неко одваја још више




он


с “унучућем“ од млаког стакла
увијеног у длан ко сан или кратко срце
у гутљају окренут леђима баш њој
ко да има велики избор  за то свечано
неваљалство
протерујући из зеница и пазуха
оно што су прескочиле вечне јутарње таблете,
трајне капљице
и камена роса
тек,
ко свака доброта и злослутна угодност
за трен се распе у жилицама
урођени становник
процрвуља

искези и бљесне
баш из зеница
уби ме,такав сам
нису ми деца,знам,
родила жарке флашице
грлио или грејао
скривао или плашио
све сам сем себе могао пребродити
негде ме издала
кад сам те срео
највећа моја предострожност
наравно
ништа дарежљивије
од нечисте савести

она

паметна због умора који је тако близак
и у трајању неизвестан

мили погледом изнад његове капе.
Косе,чела и обрва
Тај поглед изгубљеног
већ после најмањег непочинства
Њој је увод у оно  горе
где су сва његова обећања
Али то сад није у боји
Ту су опеке,прљави зидови,сломљене  земљане  крљушти
Ниских кровова,крошњице запуштеног грмља,црева,,љуске
Пластика и кондоми
Сасвим високо  отвори за путању непокретног лифта
Завојито,зарђало степениште
 и ледено дугме у самој средини великог антенског
Лавора
Уместо ничег  -прљаво свашта,
уместо свега -бљесак-отпадак

Кад је жртва љубав је издајник

Али нек  је жив и нек зна докле
 Ко и ја која нисам
Ни боља ни гора
 Кад се вратимо унутра
Тамо у ону собу на крају ходника од које нас
Од деце дели неколико зидова и неколико празнина

Да умесим нешто неком
Да престанем да мумлам у туђе име
Јер и оно је моје
А дан никакав
Ноћ још гора

он
Јер шта сад
Нама не треба много
Доживели смо  и оне бомбоне
Из фри шопа
Што су нам донели из Грчке
Оне чији се и омот једе
Ништа ти неће бити
Ко што ти никад није било
После зебње,дијете, штедње и кредита

она

Липов чај  у оном  ходнику
Пробушен олук који свира
По  која слава, по која веридба, по који
Свињикољ,по која  даћа
Тек да увек западне осје из ластавичијег гнезда,одозго
Право  у жуту супу
Баш кад смо једва скупљени
Сви,ко један или ниједан,
 неки забринути да ли ће им се свидети
Неки да ли ће  се овима свидети
Трошне теме и трошне треме
У великој родбинској тишини
Коју не прекида никад
оно што се чује већ оно што се види.

он
Каквогод било
Пуно је било очију,ушију,
Косе и гласова
Није требало гнезда стругати,ласте гонити
Пролеће исмевати
Нешто је ту могло да се успори или деси
Да сам ти пришао и признао
Нешто нејасно и нечитко
А згодно да се премешта
Кад никог нема

Ко сада док си иза мене
Далеко и боље се сећаш
Још увек ми не дозвољавати
Да гутам све и свашта
Увијено или неувијено

Није све пука савест
И није свако олакшање остатак вољења
Више се не  ваља сећати
боље да пређемо пругу,
изађемо из сенке надвожњака,
подвучемо испод рампе и
Подбунимо државне псе

 она
 Млађи су,здрвији,вреднији и бољи
Треба да су са улице
Куда све пролази
Да им се да право  где ће кревет и лустер
Где ће и како уз  њихову вољу
Гледати  прозори
Треба им  таман  да и не шкрипе постеље
Да су изгубљени кључеви и покварни прекидачи
Требају једни другима и кад не знају
Ни где ни шта.
њихово је а мене већ гуши док
Шапућем
Ако се...

  он
Ако се доселимо  овде  од чега нас
Само танки зид  дели од шупе и мишева
Спаваћемо,
дуже цедити у
Чај кришку лимуна
и читати старе новине
И шта има ко да нас и чује и  види
Док
Шетамо,
Сијамо
Ћутимо
Летећи батргамо
Одано се
препиремо

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ШОДЕР

ШОДЕР
"Читаво моје дело је шака шодера бачена у велике рупе наше некултуре..." (Исидора Секулић у писму Миодрагу Павловићу)