петак, 1. септембар 2017.

Švedski jezik napravljen tako što su seckane srpske reči

Švedska, obećana zemlja





I kao što su se 70ih i 80ih godina prošlog veka čitava sela selila u zemlje Centralne Evrope – Švajcarsku, Nemačku, Austriju, pa i Francusku, tako je sada gotovo nemoguće u Paraćinu sresti osobu koja ne poznaje nekog ili nije čula za nekog ko želi da ode u Švedsku. Često se ljudi koji odavde odlaze, u Švedskoj zapošljavaju u firmama čiji su vlasnici Srbi. Tamo komuniciraju na srpskom jeziku, i zapostavljaju švedski. Međutim, znanje švedskog jezika jedan je od preduslova za bolje snalaženje i veći uspeh u traženju posla.
Katarina Miljaković, Miloš Veljković i Miloš Mladenović ©RTV Kanal M oktobar, 2015.

Vlog 9 - Kako do posla u Svedskoj?

Stockholm, Švedska

Srbi u Švedskoj - Miodrag Todorov ,GETEBORG





Reportaža iz Geteborga u Švedskoj...kako je bilo nekad i kako je sada živeti i raditi u skandinaviji, naš sagovornik Slobo Trujić, pricao,jula 2012 Autor:Miodrag Todorov.novinar.

понедељак, 21. август 2017.

Неуспех и неправда су изазов / Белатукадруз


ОПЕТ ТО, МАЛО ДРУКЧИЈЕ

1.

У бољем је стању отпад, или неки
други запуштени простор, од мог радног стола.
Студен, хаос и одлагање су ту натрпали
свашта. Чачкалице и значке, делове јарбола,
потрошене батерије, спајалице, прах.
Али ја знам - тај неред је као палимпсест,
и испод тога постоје слојеви, страх,
испреплетен са амбицијом - дубља свест.
Касни жуђено пролеће, много касни!
Замрзнута је већ дуго добра подлога.
Хаос је нашао своје пристаништа.
Далеко је још до сређења, цветања глога.
Зимским сном медведа спава пристрасни
архитекта. Бог није затворио Чистилиште...


2.

Отпочео је Инвентар Складишта,
велики, потпуни - без краја.
Када? Беше ли то пре двадесет
година, или прошлог маја?

Пробијам се кроз Лавиринт,
кроз мрак. Од једног до другог бокса
пакла. На крају вијугавог ходника
мрачног, можда постоји Средиште
у коме нећу открити и савладати
чудовиште већ перфидног сводника?
Или заводника? Прашина је већ до колена.
Кроз њу се тешко иде, као кроз блато.
Вапаји се разлежу свуда занемарених,
као у густој магли распршено јато...

(Средином децембра 1995)

ФАБРИКА ЛУТАКА
(Предговор Стрпљењу)

1
(Дечија болест)

Тај кашаљ, што навире, као потајница,
убрзо понире у ноћ као клокот:
тишина, поново и поново,
повлачи тешки локот –
несаница и кошмар одшкрину тешка врата
која је судбина већ једном залупила.
Тај кашаљ диже на устанак ствари
и савест против свих наших трпила.

Тај кашаљ (дечији), као да је поручен
од директора Фабрике лутака – Групулекса?
Болест је поодмакла. И увелико, неразлучен,
узрок њен топи се попут кекса
у шољи чаја. Живот је скучен.
Тај кашаљ, тамо – у спаваћој соби – омекшава
о в д е олово, дијамант. Уметник је увучен
у смрзавање. Собе су као фрижидери. Кошава
дува ли, дува! Брија на суво врх нерава,
језа долази одозго, силази низ врат.
Голица пршљенове кичме, као влажна трава,
скупљајући, зачепљујући бубреге. Ко рат
опречних помисли – немирна савест.

Тај кашаљ, тамо, о в д е одјекује
као ехо грмљавине у кланцима. Тишином
шири се концентричних кругова. Ту је,
тај кашаљ – тамо, што се не стишава,
да опомене Оца или Дух, што је исто,
на пролазност славе која лишава
Душу просветљења, као Мефисто.
Толико има немара. Све је већи и већи
слој преко свега Последње прашине.

Јанус, Мефисто, Групулекс не сањају о срећи.
Они у мраку производе, не прогрес – аршине
по којима се гомила струготина, брда прашине.
Слепи мишеви, ђубриште, град, шљака, мрак,
крпе, паукови, каросерије, зарђале машине,
отпад : Епоха крпе. Проћелави Групулекс носи фрак
Доктора Фауста, директора познате фирме,
опсенарске. ФАБРИКА ЛУТАКА је радионица чини.
Тај кашаљ (тамо, у дечијој соби), овде је феномен.

Ко понор скрива одгонетку судбине у дубини.
Нешто се у мом животу завршило?
Нешто, као кашаљ, тек, започиње?
Неискорењиве, као пиревина,
стрепња и туга, као прво иње,
прекриле су досадашњи живот – сто,
откривши почетак и хиљаду других
почетака. Поклоњено ми је, Боже,
зар, све што, ма где, ма кад, изгубих?

Неуспех и неправда су изазов.
Тај кашаљ мачји није, ни дечији
више није. То је карика пукла,
хир кратковидих, ипак, нечији :
слика профитерских односа. Висинска скала.
Тај кашаљ већ одавно није оно
што се већ дуже време чини. Будала –
ма, све чешће, све више – монотоно –
безвољно чак хијерархију харамбаша, потура,
и хаос мрачних Складишта –
не проћелави Господин Групулекс,
већ његова ФАБРИКА ЛУТАКА (освојена пландишта).

Није га, дакле, поручио Господин Групулекс
(погрешна је полазна премиса).
Тај кашаљ – тамо – низ нерасветљених тренутака
покушава да, о в д е, судбином држи изблиза.
Тај кашаљ неће да поштеди ни Оца ни Сина,
ни брата, друга, пријатеља. Ни дете, ни фрак.
Ко мисао, тај кашаљ пробија кроз време,
кроз кости, ко рендгенски зрак. . .


2
(1994)

Где се стало? Може ли поглед
обухватити минуле месеце?
Колико је попушено дувана?
Колико изгубљених дана,
ноћи? Због чега? Где се накупило
више : у оклевању или у шпаркасама деце?
Прерано је сазрело грожђе – пре
од искуства – унутрашњег воћа.
Није ли била боља од залетања
и свих слабости – самоћа?

Шта то спутава Дух?
Шта то на тавану чангрља?
Неред? (Неред је ближе животу. )
Ред? Чежња за њим према гробљу срља.


(Крстовдан, уторак, 27. септембар 1994)

         = извор: из необјављених рукописа српских песника

DRAGOŠ KALAJIĆ MOMČILO SELIĆ pričaju 1993 na ovoj lepoj kaseti

Art fantazija gost Sonja Kalajić 30 jun 2015





Објављено је 01.07.2015.
Voditelj i autor emisije: Marina Stefanović
TV Art Kanal, Beograd 2015.

недеља, 20. август 2017.

Меша Селимовић о писању, рату, љубави... Mesa Selimovic





Селимовићево писмо САНУ

"Потичем из муслиманске породице из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика. Једнако поштујем своје поријекло и своје опредељење, јер сам везан за све оно што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом.
Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребе да доказујем. Знали су то, уосталом, они чланови Уређивачког одбора едиције "Српска књижевност у сто књига", који су такође чланови Српске академије наука и уметности и са мном су заједно у Одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић, Бошко Петровић.

Није, зато, случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности, са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним аутобиографским податком."

С поштовањем и захвалношћу, Меша Селимовић.

Lane Gutović-"Obicno vece"

Dragoš Kalajić - Kurciju Malaparteu (5. deo)

Dragoš Kalajić - Kurciju Malaparteu (4. deo)

Dragoš Kalajić - Kurciju Malaparteu (3. deo)

Dragoš Kalajić - Kurciju Malaparteu (2. deo)



Објављено је 17.02.2013.
Iz TV serijala Mon Blan, govori Dragoš Kalajić...

Dragoš Kalajić - Kurciju Malaparteu (1. deo)

Драгош Калајић: Црњански о Западу





Објављено је 23.01.2016.
"Запад је смрт, Европа је живот". Мартин Хајдегер

МОН БЛАН [7504. (1996)] - Драгош Калајић - Предсказања

Вучја природа - Драгош Калајић

Драгош Калајић о особености српске националне културе

Драгош Калајић о нацији и национализму

Danilo Kiš peva



Објављено је 28.10.2011.
Audio zapis je preuzet sa zvaničnog sajta Danila Kiša: http://www.kis.org.rs/

O nacionalizmu - Danilo Kiš



Објављено је 24.09.2013.
DANILO KIŠ - O NACIONALIZMU
Ideje, br. 4. za 1973. (intervju) Čas anatomije, 1978.
Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te, prema tome, kolektivna paranoja i nije ništa drugo do zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma. Ako pojedinac, u okviru društvenog projekta, nije u stanju da se «izrazi», ili zato što mu taj društveni projekt ne ide na ruku, ne stimuliše ga kao individuu, ili ga sprečava kao individuu, što će reći ne daje mu da dođe do svog entiteta, on je primoran da svoj entitet traži izvan identiteta i izvan tzv. društvene strukture. Tako on postaje pripadnik jedne skupine koja postavlja sebi, bar na izgled, kao zadatak i cilj probleme od epohalne važnosti: opstanak i prestiž nacije, ili nacija, očuvanje tradicije i nacionalnih svetinja, folklornih, filozofskih, etičkih, književnih, itd. Sa teretom takve, tajne, polujavne ili javne misije, N.N. postaje čovek akcije, narodni tribun, privid individuuma. Kad smo ga već sveli na tu meru, na njegovu pravu meru, pošto smo ga izdvojili iz krda, u koje se on sam smestio -- ili gde su ga drugi smestili, imamo pred sobom individuu bez individualnosti, nacionalistu, rođaka Žila (Jules).

Dževad Sabljaković: Intervju sa Danilom Kiš

Razgovor sa Danilom Kišom



Објављено је 28.01.2013.
Snimak intervjua koji je Boro Krivokapić vodio sa poznatim piscem.

субота, 19. август 2017.

O nacionalizmu i srpskom stanovištu - Miloš Crnjanski



Објављено је 15.09.2015.
Miloš Crnjanski nas 30-ih godina upozorava da Hrvati i Slovenci ne doživljavaju našu zajedničku državu onako kako je mi zamišljamo. Prije toga su nas upozoravali Jovan Sterija Popović, Jovan Dučić i Živojin Mišić. Nismo slušali ni njih, a bogami ni Crnjanskog. Zašto ? Zbog iluzije jugoslovenstva i bratstva i jednistva. Kada gajiš iluzije i zablude, šta dobiješ ? Jasenovac, Jadovno, Pag, Gospić, Gradinu, bljesak, oluju...Nikda oni neće htjeti ništa zajedničko sa nama, a mi kao poslednje budale letimo na zajedništvo.

Уметничко вече: Милош Црњански



Објављено је 18.01.2014.
Како у Документацији Телевизије Београд нема много снимака Црњанског, који је избегавао да даје интервјуе након повратка у земљу из избеглиштва 1965, у емисији се може видети неколико филсмких записа: део разговора са Петром Џаџићем који је сниматељ Драган Манчић захваљујући познанству са самим писцем успео да забележи у току прославе последњег рођендана великог писца; део емисије "Триптих из Темишвара", аутора Петра Недељковића; прилог о Ниновој награди коју је Црњански добио 1971. за "Роман о Лондону"; уводни говор Николе Милошевића у Атељеу 212 одржан пред представу "Црњански или лако је Андрићу" Јелице Зупанц; прилог Алме Миђић Шоштарић са преводиоцем "Сеоба", Велимиром Петровићем, иначе добитником награде "Милош Црњански" за 1977. годину. У емисији су коришћени ранији звучни снимци песама "Ламент над Београдом" и "Стражилово" које казује сам аутор. Емисија није сачувана у Програмском архиву, преснимљена је са ВХС касете из једне приватне збирке.

** Учесници: Милош Црњански, Вида Црњански, Љубиша Јеремић, Петар Џаџић, Никола Милошевић, Велимир Петровић, Алма Миџић Шоштарић, Светозар Цветковић, Џевад Сабљаковић

** Уредник и аутор Џевад Сабљаковић, редитељ Зоран Поповић

** Произведено 1987, Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ

Милош Црњански и Никола Милошевић (трибина, 1965)



Објављено је 13.03.2015.
Београд, 27. октобар 1965. године, велика сала Коларчевог универзитета. Говоре Милош Црњански и Никола Милошевић.

Miloš Crnjanski - Stražilovo



Објављено је 24.03.2011.
Miloš Crnjanski - Stražilovo (stihove govori autor)

Miloš Crnjanski - O Aleksi Šantiću

Miloš Crnjanski - O književnim temama



Објављено је 22.03.2011.
Miloš Crnjanski - O književnim temama (govori autor)

Zasto srpska dijaspora u malom broju izlazi na izbore? - Cedomir Antic, ...

Istorija Srba Juzne Afrike - isecak



Објављено је 11.03.2014.
Istorija Srba Juzne Afrike - isecak
Kratak isecak porodice Poznanovic koja se doselila u Juznu Afriku 1903

"Beč-srpska priča" I deo - reportaža RTS-a o Srbima u Beču.



Објављено је 27.04.2013.
Tim RTS-a i TV 012 iz Požarevca, predvođen Novicom Savićem, posetio je nekoliko naših ljudi koji žive i rade u Beču i neposrednoj okolini. Između ostalih, u okviru razgovora, čast da se predstave imali su SKD "Bambi", KUD "Kolo" i predsednik Saveza Srba u Austriji Zoran Aleksić.

Srbi u Beču

Srbija na vezi - Afrika i Srbija na vezi



Објављено је 04.04.2014.
"Afrika i Srbija na vezi" naziv je serijala o Srbima koji žive u Južnoafričkoj republici. Serijal od tri emisije biće premijerno emitovan na Satelitskom programu RTS -a prvog, drugog i trećeg januara u 22 sata. Autor i urednik je Jelena Popović Đorđević, snimatelj Dimitrije Hadži Nikolić.

Tri polučasovne dokumentarne emisije serijala Afrika i Srbija na vezi, doneće najlepše priče o našim ljudima koji su Afrički kontinent odabrali za svoj dom.
U prvoj emisiji gledaoci će moći da se upoznaju sa srpskom zajednicom koja živi u Južnoj Africi.Južni region afričkog kontinenta Srbi naseljavaju od kraja 18. veka. Migracioni talasi 80. i 90. godina, Južnoafričkoj Republici "donose" visoko obrazovane Srbe i sada oko 20 000 Srba na drugom po veličini kontinentu na svetu, čini intelektualnu dijasporu, o kojoj će Srbija prvi put čuti upravo u trodnevnom serijalu Afrika i Srbija na vezi.Od oko 20 000 Srba, 10 000 živi u Johanesburgu, posle Lagosa, najvećem gradu Subsaharske Afrike. U Johanesburgu, gradu kojijoš nazivaju Džozi, Džoburg ili Egoli što znači Zlatni grad, koji je prečnika 120 km, decenijama se uspešno razvija srpska komuna.

Srbija na vezi - Koliko Srbija poznaje svoje rasejanje?



Објављено је 04.03.2014.
U svetu danas ima oko 11.5 miliona Srba, koji pored matične, žive u još 90 država na svih 5 kontinenata. Skoro polovina od ukupnog broja živi van zemlje. Koliko Srbija poznaje svoje rasejanje, znamo li koliki je potencijal našeg naroda koji živi van matice? U emisiji ćemo pokušati da pojačamo vezu između Srbije i dijaspore, jer, čini se da ne znamo dovoljno jedni o drugima.

Bavićemo se temama važnim za očuvanje nacionalnog identiteta. Pričaćemo o jeziku, istoriji, obrazovanju, kulturnoj baštini, očuvanju vere i tradicije, o našem mentalitetu i uklapanju u nove sredine. Istraživaćemo mesto Srbije u regionu, Evropi i svetu.

U prvoj uvodnoj emisiji o odnosu Srbije i njenog rasejanja, nekoliko decenija u nazad, govori Marko Lopušina, novinar i publicista. Šta je nacionalni identitet, na sebi svojstven način objašnjava akademik Matija Bećković a kratak pregled događaja iz prošle godine daje Slavka Drašković, direktorka Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Urednik emisije Tamara Drezgić

Promocija knjige "Srbi u istočnoj Evropi"

RUSKI DOKTOR DIGAO EVROPU NA NOGE - Evo kako će Kosmet biti povraćen!?

SRPSKA DIJASPORA - SRBI U DIJASPORI 2 od 3 †

SRPSKA DIJASPORA - SRBI U DIJASPORI 1 od 3 †





Објављено је 26.09.2009.
SRPSKA DIJASPORA - SRBI U DIJASPORI 1 od 3 †

Slavka Drašković - Trećina Srba u rasejanju



Објављено је 10.02.2013.
Немогуће је прецизно рећи колико тачно има Срба у расејању, али оно што знамо је да најмање трећина нашег народа живи ван граница Србије, рекла за РТС директорка Канцеларије за дијаспору др Славка Драшковић.

ŠAMARČINA SRBIJI - Rusija i Kina nas kažnjavaju preko Kosova zbog služen...

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ШОДЕР

ШОДЕР
"Читаво моје дело је шака шодера бачена у велике рупе наше некултуре..." (Исидора Секулић у писму Миодрагу Павловићу)