Из другог издања "КАЉЕВСКИХ ИНСИГНИЈА" (2000)

            АКАДЕМИЈА АЛХЕМИЈЕ

То је био један од оних високих шубарастих брежуљака усред долине окружене планинама, брежуљак са чије је једне стране текла речица (налик на пирамиду, издалека), са каменитим врхом , створен за малу тврђаву - никад га стварно нисам видео, ни на сликама ренесансних мајстора :     испловио је из неке дубоке чежње, као брод из магле и изложио се унутрашњем оку, гледа, као хипнотисан, погледом змије : зелен, обрастао дивљим растињем, чије лишће трепери на јари, као таласићи малог језера у  подножју...

Франческо Петрарка је можда видео сличан  брежуљак питајући се: Кад и како

стигох ту?

                                 1

    Чардак ни на небу ни на земљи могао бих саградити на том необичном брежуљку.Насликала га је (донекле) Милена Павловић Барили, али они таласи у подножју нису таласи Панонског мора и меланхолије, већ Четврте рајске реке.

Дивљина горских шума, кречњак и архитектура воде, миленијума и врхова планинских, видика од којих свака мисао заруди - све је то Дух Свети, или Љубав, остављао да ми нађемо, да вратимо на првобитно место, надрастајући оно до чега смо дошли и оно од чега смо далеко, сада, баш сада .

    Франческо Петрарка питао се тужан  да л с оне стране можда у даљине неко уздах шаље. - Да, шаљемо га ми под небом ведрине и крај поточића плаха , који се улива у једно мало језеро у подножју оног необичног брежуљка...                                   

                                                                  

                                 3

Варошице у које стиже само неколико режимских листова ; празни перони станица ; ровашене зграде предратне железнице.

   Шверцери. Дућани у које ретко ко залази између нових и рогобатних вишеспратница.Дух локалних ујдурми  и чаме. Слепо црево државе и света, са ким човек и о чему ту да разговара?

   Као хлеб који је обавила буђ и плесан, бајате варошице, све налик једна на другу.

    Упркос прекрасним даровима издашне природе, ваздуха, богатог колорита околине, шири се нешто страшно, као епидемија свињске куге, свилица усред детелине.

Све су се, годинама гомилане,

илузије распршиле,

ту где су утопија и лаж

главне послове свршиле.

Пуста школска дворишта, пусте авлије,

то је једна од слика Екс Југославије.

Од брзих пруга : локомотива и два вагона,

то је народу остало од сећања, и фараона.

Умрлица на сваком ћошку има уместо новина.

Зар ту Музеј Немогућег Ратара зидати?

Овде ни следећи век неће моћи

са атавизмима и ксенофобијом покидати

све нити. Овде је све заплетено у кучине

неразмрсиве.

Овде се углавном чвршћим валутама диве.

Долазак циркуса је  најважнија вест.

Овде, богме, и од оно мало добрине, памети, слаба вајда :

царује порнографија, кич, примитивизам .

Паланка је коначно на своме,

на ономе што је кроз време била,

глува баба, баба Рога!

      (Четвртак, 3. јул 1997. По повратку

                из Кучева у Мишљеновац) 

                              4

Другде (не овде, не овде!) треба купити

земљиште - на обалама потока који нестаје

у водама Четврте рајске реке,

повезане са морима и крајем света.

Јуче сам о том месту, опет, размишљао

и видео га.

Ноћас су мртви послали важну поруку

по човеку који никада није био поштар,

па ју је пренео окрњену.

Ни из чега створити нешто;

колико је породична митологија

поуздана као подршка?

Предео који лоше зрачи

и на коме за четврт миленијума

нико није подигао брвно

између светова,

ни пут  којим може да прошета

Бесмртност, затвара се као прочитана књига.

Чека стрпљиво више од десет миленијума

одабрано место.

Малог човека. Мале ствари

понекад превагну.

                        5

Мироч, или Петровац на Млави,

Велико Градиште, Голубац,

ту негде на скелету великог сома

или моруне, где јата ласта слећу

на гране изнад воде, одјекује музика

и жубор матице која масне мрље света

усисава као рибе на површини труње.

Ту негде, где се вечерава спрам месечине,

или фењера, и муња,

шетају по пљуску после спарине

која је потрајала вековима

шетачи  чија памет има облик левка

и пију пљускове и блескове у ходу.

И како који застане, тако се и окамени.

Из њихових удова, којим у младости

обичан свет ствара потомство,

почне да куља бистра питка вода,

која има моћ чудотворну :

да без престанка бризга и натапа

мумије и кости, набрекле

вулве девица.

Окамењене статуе су Духови.

Из Духова може извирати само Свети Дух.

Безгрешно зачеће је било и биће!

Ма шта о томе неверујући

мислили и говорили!

                 = извор :Мирослав Лукић: КРАЉЕВСКЕ  ИНСИГНИЈЕ, 2. изд, 2000.,  стр. 61 - 64.

Библиотека САНУ

Зграда САНУ

Књиге из личне библиотеке Вука Стефановића Караџића и једини примерак Регуламента Марије Терезије штампан црквеном ћирилицом само су неки од "куриозитета" који се могу наћи у Библиотеци САНУ.

На полицама Библиотеке, која је за око 170 година постојања стекла велико књижно богатство, данас се налази 1,3 милиона различитих публикација, а раритети у овој установи нису никаква реткост.

Библиотека је раније била намења само академицима, који данас имају своју читаоницу издвојену од "обичне", на чијим је вратима истакнуто упозорење члановима да ће уколико им зазвони телефон остати без чланске карте.

Библиотека има 2.500 чланова, међу њима су махом професори универзитета и научни радници, али све чесће и студенти, открила је заменица управника Библиотеке САНУ Данка Кужељ у разговору за Тањуг.

Библиотека САНУ је научна библиотека, у којој се највише читају опште енциклопедије и научни часописи, мада корисници често траже и књиге које су везане за традицију и историју, попут хронике села и истраживања везана за етнологију.

Члановима ове библиотеке ускраћена је могућност да књигу "позајме" и однесу кући на неколико дана да је проуче. Наиме, само одређени број књига може се изнети (и мора вратити истог дана), а као осигурање оставља се лична карта.

Посебно место у Библиотеци САНУ припада фонду Старе и ретке књиге и легатима, навела је Кужељ и указала да су књиге које је поклонио Димитрије Тирол 1842. године прве забележене у фонду.

За Библиотеку је, према њеним речима, од изузетне важности лична библиотека Вука Стефановића Караџића. Реч је о 49 Вукових књига - а то је једино што је сачувано од његове библиотеке.

Кужељ је напоменула да посебну вредност у овој збирци има примерак првог издања Рјечника из 1818. где су на маргиналијама Вукове рукописне белешке са изменама и допунама које ће ући у друго издање из 1852. године.

Збирка старе и ретке књиге броји око 3.500 наслова, у око 8.000 примерака.

Постоји много значајних издања која се могу наћи у Библиотеци САНУ. На пример, у Библиотеци се чувају две инкунабуле, Апијанова Римска историја из 1477. године и Луканусове Фарсалије из 1498. године, навела је Кужељ.

Екипи Тањуга је показала и Регуламент из 1771. године, којим је Марија Терезија дала привилегије становништву Војне крајине. Како је истакла, према досадашњим сазнањима, то је је једини сачувани примерак штампан црквеном ћирилицом.

Један од раритета је, како је додала, и књига Раска Петровића "Африка" из 1930. године са његовим оригиналним цртежима.

Библиотека САНУ има укупно 37 посебних библиотека и легата у којима је око 50.000 књига. Поједини легати, као што је легат Бранка Ћопића имају "специјалан третман" и чувају се у спомен собама.

У посебној "соби" у којој се чува Ћопићев легат, поред његових књига, налазе се и фотеље, тросед, радни сто, полице, сешир, писаћа машина, као и две пепељаре које је користио.

Ћопићев легат је међу најзначајнијима. Кужељ је у ту категорију сместила и легат Милана Јовановића Батута, Милутина Миланковића, Данила Киша, Марка Ристића, Милана Дединца, Васка Попе...

Она је указала да је легат Марка Ристића један је од највреднијих. Он броји око 10 хиљада библиографских јединица, махом везаних за надреалистички покрет у Француској и код нас.

Вредност његовог легата је пре свега у великом броју ретких примерака књига, књига са посветама аутора, као и у нумерисаним примерцима који су штампани у малом тиражу, намењени уском кругу пријатеља.

Непроцењиву вредност овој библиотеци даје прво издање Дидроове Енциклопедије у 35 томова, објављено између 1751. и 1780. године, истакла је Кужељ.

У Ристићевом легату су и књиге са посветама највећих српских и француских писаца 20 века - Иве Андрића, Исидоре Секулић, Добрице Ћосића, Бранка Ћопића, Оскара Давича, Растка Петровића, Мирослава Крлеже, Пола Елијара, Андреа Бретона, Жан-Пола Сартра, Луја Арагона..

Заменица управника Библиотеке САНУ је напоменула да је око 70 одсто фонда на страним језицима и да се те публикације најчешће набављају разменом из иностранства.

Размена је започета још 1847. године, а данас Библиотека обавља размену са око 800 установа у свету и то је један од начина обнављања фонда књига, указала је Кужељ.

Највећи дародавци Библиотеке, смештене на међуспрату зграде САНУ у Кнез Михаиловој улици, су Завод за уџбенике и Службени гласник, а од 2012. најновија домаћа издања набавља путем откупа Министарства културе и информисања.

Библиотека САНУ - библиотека у којој раритети нису реткост | Култура | Novosti.rs