Зграда САНУ
Књиге из личне библиотеке Вука Стефановића Караџића и једини примерак Регуламента Марије Терезије штампан црквеном ћирилицом само су неки од "куриозитета" који се могу наћи у Библиотеци САНУ.
На полицама Библиотеке, која је за око 170 година постојања стекла велико књижно богатство, данас се налази 1,3 милиона различитих публикација, а раритети у овој установи нису никаква реткост.
Библиотека је раније била намења само академицима, који данас имају своју читаоницу издвојену од "обичне", на чијим је вратима истакнуто упозорење члановима да ће уколико им зазвони телефон остати без чланске карте.
Библиотека има 2.500 чланова, међу њима су махом професори универзитета и научни радници, али све чесће и студенти, открила је заменица управника Библиотеке САНУ Данка Кужељ у разговору за Тањуг.
Библиотека САНУ је научна библиотека, у којој се највише читају опште енциклопедије и научни часописи, мада корисници често траже и књиге које су везане за традицију и историју, попут хронике села и истраживања везана за етнологију.
Члановима ове библиотеке ускраћена је могућност да књигу "позајме" и однесу кући на неколико дана да је проуче. Наиме, само одређени број књига може се изнети (и мора вратити истог дана), а као осигурање оставља се лична карта.
Посебно место у Библиотеци САНУ припада фонду Старе и ретке књиге и легатима, навела је Кужељ и указала да су књиге које је поклонио Димитрије Тирол 1842. године прве забележене у фонду.
За Библиотеку је, према њеним речима, од изузетне важности лична библиотека Вука Стефановића Караџића. Реч је о 49 Вукових књига - а то је једино што је сачувано од његове библиотеке.
Кужељ је напоменула да посебну вредност у овој збирци има примерак првог издања Рјечника из 1818. где су на маргиналијама Вукове рукописне белешке са изменама и допунама које ће ући у друго издање из 1852. године.
Збирка старе и ретке књиге броји око 3.500 наслова, у око 8.000 примерака.
Постоји много значајних издања која се могу наћи у Библиотеци САНУ. На пример, у Библиотеци се чувају две инкунабуле, Апијанова Римска историја из 1477. године и Луканусове Фарсалије из 1498. године, навела је Кужељ.
Екипи Тањуга је показала и Регуламент из 1771. године, којим је Марија Терезија дала привилегије становништву Војне крајине. Како је истакла, према досадашњим сазнањима, то је је једини сачувани примерак штампан црквеном ћирилицом.
Један од раритета је, како је додала, и књига Раска Петровића "Африка" из 1930. године са његовим оригиналним цртежима.
Библиотека САНУ има укупно 37 посебних библиотека и легата у којима је око 50.000 књига. Поједини легати, као што је легат Бранка Ћопића имају "специјалан третман" и чувају се у спомен собама.
У посебној "соби" у којој се чува Ћопићев легат, поред његових књига, налазе се и фотеље, тросед, радни сто, полице, сешир, писаћа машина, као и две пепељаре које је користио.
Ћопићев легат је међу најзначајнијима. Кужељ је у ту категорију сместила и легат Милана Јовановића Батута, Милутина Миланковића, Данила Киша, Марка Ристића, Милана Дединца, Васка Попе...
Она је указала да је легат Марка Ристића један је од највреднијих. Он броји око 10 хиљада библиографских јединица, махом везаних за надреалистички покрет у Француској и код нас.
Вредност његовог легата је пре свега у великом броју ретких примерака књига, књига са посветама аутора, као и у нумерисаним примерцима који су штампани у малом тиражу, намењени уском кругу пријатеља.
Непроцењиву вредност овој библиотеци даје прво издање Дидроове Енциклопедије у 35 томова, објављено између 1751. и 1780. године, истакла је Кужељ.
У Ристићевом легату су и књиге са посветама највећих српских и француских писаца 20 века - Иве Андрића, Исидоре Секулић, Добрице Ћосића, Бранка Ћопића, Оскара Давича, Растка Петровића, Мирослава Крлеже, Пола Елијара, Андреа Бретона, Жан-Пола Сартра, Луја Арагона..
Заменица управника Библиотеке САНУ је напоменула да је око 70 одсто фонда на страним језицима и да се те публикације најчешће набављају разменом из иностранства.
Размена је започета још 1847. године, а данас Библиотека обавља размену са око 800 установа у свету и то је један од начина обнављања фонда књига, указала је Кужељ.
Највећи дародавци Библиотеке, смештене на међуспрату зграде САНУ у Кнез Михаиловој улици, су Завод за уџбенике и Службени гласник, а од 2012. најновија домаћа издања набавља путем откупа Министарства културе и информисања.
Библиотека САНУ - библиотека у којој раритети нису реткост | Култура | Novosti.rs
