ЛеЗ 0012510 СРБИ ВАН СРБИЈЕ. Данас, ми ван матице, у 159 држава света имамо око 4 милиона Срба, који су емигрирали, ако гледамо генетски (оних који немају наше држављанство) има нас око 20 милиона (од сеоба…). Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА Да ли неко размишља о стратегији њиховог повратка у матицу… по мени и то је једна од кључних тема која вапи за дијалогом. И то је један вид стратегије… они су нама у матици преко потребни, поготову сада… а верујем да смо потребни и ми њима. Мислим да је јасно да су Срби у расејању највећа капитална инвестиција Србије. Данас у просеку у Србију од дијаспоре улази годишње око 5 милијарди евра (као инвестиције, помоћ родбини…). / ЛеЗ 0012510 СРБИ ВАН СРБИЈЕ

ПРЕТПЛАТА - веома повољна на дигитална издања Сазвежђа З

ПРЕТПЛАТА - веома повољна на дигитална издања Сазвежђа З
Пакет важи од лета 2017 - до 30. јуна 2018.

уторак, 27. мај 2008.

Љешница

Љешница је на излазу Пека из клисуре која везује звишки басен са Браничевом. Стари римски радови, старо гробље, затим место поред пута које се зове Селиште, темељи старих грађевина и црепуље, указују да је на овом месту било насеље још у римско доба. Али није искључено да је тада ту била и каква станица римских војника ради заштите трговине из звишке рударске области, јер се у непосредној близини данашње Љешнице одвајају путеви за Стиг и Браничево. И у римско доба важне саобраћајне линије су одржавале везе међу великим трговачким центрима: Municipium (Пожаревцем), Viminatium (Костолцем), Lederata (Рамом), Picnus (Градиштем) и Сuррае (Голупцем) и главном саобраћајном линијом, Дунавом. Али у животу овог насеља нема непрекидности; данашња Љешница није тако велике старости. Она се налази први пут као насељено место на једној карти из 1723 године. Вероватно је да и њено обнављање не пада далеко иза ове године, док је старо насеље одавно расељено те се изгубила и свака успомена на њега. Љешница није обновљена на месту где је несумњиво било старо насеље, већ даље од пута, у долини Љешничке Реке. Али се од 1897 године почело формирати право друмско насеље, поред пута. Први су сишли Попићи, затим Бурчоњи, а после њих две куће Пантоња и населили се поред друма. Село су обновили влашки сточари Даменешће-Бижоњи и Јовановићи (славе Петковицу); њихови су се преци доселили почетком XVIII века из црноречког села Кривог Вира. Бурчоњи (славе Св. Алимпија) такође су старији влашки досељеници, али не знају одакле су дошли. Почетком XIX века доселило се доста породица влашких сточара, нарочито из Крајине. У то су доба отуда дошли преци Станојоња-Баракоња (славе Св. Алимпија) и Петар Лападат из села Плавне; његови се потомци зову Лападатоњи-Лепићи (славе Петковицу). Ова је породица од увек давала мајсторе, највише коларе. Карапанџоњи-Обрадовићи (славе Ђурђиц) досељени су у исто доба из Крајине; отуда су и Пилоњи-Ивановићи (славе Св. Николу) и Марешће (славе Петковицу). У Карађорђево доба доселио се из села Горњана у Поречу поп Јанко; његови потомци су данашња влашка породица Попићи (славе Петковицу). Ово је једина породица у селу која не закопава своје мртве у гробљу, већ на свом имању. Рајкићи (славе Петковицу) такође су Власи, досељени почетком XIX века из браничевског села Чешљеве Баре. Пантићи (славе Малу Госпојину) су Власи из Рудне Главе у Поречу. Трајиловић Паун (слави Митров-дан) Влах, досељен је из блиског села Мустапића око 1875 године. Јорговани (славе Св. Јована) досељени су као влашки Цигани - коритари из Осанице у Хомољу. Има их и у блиском селу Сени, где се зову Рајићи. Пауновић Петар (слави Петковицу) је Влах; доселио се око 1894 године из млавског села Манастирице. Јевремовић ВладимИр (слави Св.Климентија) досељен је око 1909 године такође као Влах из браничевског села Царевца. Владоњи-Владићи, Пацоњи (славе Петковицу) и Бургијашоњи-Чечоњи (славе Митров-дан) старином су Косовци; њихови преци су дошли за владе кнеза Милоша из села Гамзиграда код Зајечара. Њихови потомци су се претопили у Влахе. Трајиловићи (славе Св, Лазара) су пресељени из суседног села Мустапића око 1880 године. Њихова фамилија у Мустапићу зове се Љискоњи; она је побегла од Турака у другој половиии XVIII века од Власотинаца у Мустапиће где се порумунила. Од фамилије Пешоња из блиског села Српаца доселили су се око 1874 године Лазић Мијуца и Павловић Тома, а око 1894 године Јовановић Јовица; сви славе Св. Јована. Ова је фамилија старином из села Врањева у Морави и у Српцима је порумуњена. Чокорци (славе Св. Аранђела) су Срби; досељени су као трговци 1900 године из Жабара у Морави. Радосављевићи (славе Св. Николу) и Благојоњи (славе Св. Николу) пресељени су из блиског села Српаца а старином су из села Мозгова код Алексинца. Пауновићи (славе Св. Алмипија) су Власи; пореклом су из неког оближњег села. Јовановићи (славе Петковицу) и Јовановићи (славе Св. Николу) су Цигани; први су досељени из села Бучја код Зајечара, а други из села Миљевића код Голупца.

(стр. 28-29)
ГЛАСНИК ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА
Ант. ЛазићНАСЕЉАВАЊЕ И РАЗВИТАК НАСЕЉА У СРEДЊЕМ И ГОРЊЕМ ПЕКУ
Sur le peuplement et le developpemennt des habitas danas la region du Pek moyen et du haut Pek
(Посебан отисак из Гласника Географског друштва у Београду, св. XXV, Бењоград, 1939 , стр. 10 – 36)

Нема коментара:

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"