Сена лежи у клисури Пековој као и Турија и насељена је претежно влашким живљем. Нема трагова да је на том месту било какво старо насеље. Сена је основана почетком XIX века досељеницима из Крајине. Најстарија и највећа фамилија су Бибароњи (славе Св. Три-фуна); њихови преци су дошли из Крајине почетком XIX века. Цероњи (славе Петковицу) досељени су из Алмаша у Банату. Марињешће (славе Св. Николу) пресељени су из звишког сла Волује. Влађоњи и Васоњи (славе Св. Николу) пресељени су такође из неког звишког села. Мутуљешће (славс Св. Николу и Св. Трифуна) пресељени су из села Дебелог Луга код Мајдан-Пека. Мејешће (славе Св. Николу) дошли су из млавског села Аљидова. Рајићи (славе Св. Јована) такође су Влаеи, пресељени из суседног села Љешнице око 1865 године; старином су из хомољског села Осанице. Марковићи (славе Св. Ђурђа) ,су Власи из суседног села Турије; пресељени су у Сену око 1890 год. Адамовићи (славе Св. Аранђела) пресељени су у Сену из блиског села Мустапића око 1895 године. Грујићи (славе Св. Аранђела) су влашки досељеници из млавског села Манастирице; њихови преци дошли су око 1875 године. Лукићи (славе Св. Аранђела) и Ђурићи (славе Ђурђиц) су српске породице из блиског села Мишљеновца; њихови су се преци преселили око 1870 године.
(стр. 28-29)
ГЛАСНИК ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА
Ант. Лазић
НАСЕЉАВАЊЕ И РАЗВИТАК НАСЕЉА У СРEДЊЕМ И ГОРЊЕМ ПЕКУ
Sur le peuplement et le developpemennt des habitas danas la region du Pek moyen et du haut Pek
(Посебан отисак из Гласника Географског друштва у Београду, св. XXV, Бењоград, 1939 , стр. 10 – 36)
Ант. Лазић
НАСЕЉАВАЊЕ И РАЗВИТАК НАСЕЉА У СРEДЊЕМ И ГОРЊЕМ ПЕКУ
Sur le peuplement et le developpemennt des habitas danas la region du Pek moyen et du haut Pek
(Посебан отисак из Гласника Географског друштва у Београду, св. XXV, Бењоград, 1939 , стр. 10 – 36)
Нема коментара:
Постави коментар